Aleksandar Aleksic

Pripreme na Srebrnom jezeru

Aleksandar on 04/27/2008 at 5:44pm (UTC)

	Os ponedeljka, 28 aprila pa sve do subote, zahvaljujući Draganu Plavšiću na Srebrnom jezeru će biti održane pripreme za kadete i juniore. Iz Zorka Colora ćemo ići ja i Nemanja Nikolić. Očekujem da će sve biti dobro, kako na treningu tako i van njega. Pisaću više o ovome kada se vratim sa priprema.

Prva kontrola ove godine

Aleksandar on 04/20/2008 at 11:24am (UTC)

Juče. 19. aprila bila je prva kontrola ove godine na stazama od 500 i 1000m. Takođe, moglo bi se reći i prvo pravo takmičenje ove godine. Bilo je dosta regularno iako nije bilo ni blokova ni držača čamaca, i mislim da niko nije mogao da dobije ili izgubi u startu više od pola čamca, osim naravno sopstvenom greškom.

Ja zaista nisam bio siguran kako ću proći zbog povrede ramena. U Apatinu sam video da idem dobro, i tamo zaista nisam morao jako da idem, da bih bio u vodećoj grupi trke. Ipak, posle toga je usledila povreda ramena, koja me je dosta poremetila. Zbog toga nisam znao šta da očekujem. Nisam trenirao nedelju dana, i to je dosta uticalo na mene. Recimo, Par dana pre Apatina sam Nikolića dobijao oko čamac ipo do dva na pola minuta, a dan pred kontrolno je on mene dobio u prvom startu pola čamca, a u drugom smo bili podjednako brzi (ili spori)... To me je dosta i psihički poremetilo.

Što se tiče trke, u kvalifikacijama zaista nisam išao jako, nije bilo potrebe. Na 1000m zadnjih 200m sam samo proveslao, pošto sam imao zaista veliku prednost. Na 500m takođe nije bilo potrebe za nekim jakim tempom.

Prošle godine sam stalno išao samo da uđem u finale, i nisam želeo da budem prvi u grupi. Ove godine je stvar malo drugačija. Ako ne budem prvi u kvalifikacijama razmišljam koliko me je dobio, pa koliko je on cepao, pa koliko sam ja cepao... Pa da li mogu jače, da li on može jače itd. Ovako je lakše, budem prvi i ne razmišljam, možda potrošim malo više energije, ali sam psihički spreman da dam sve od sebe, a ne da se preispitujem.

Pred trku se diglo nevreme kakvo odavno nisam video, i zaista je bilo teško veslati po njemu. Počela je da pada dosta hladna kiša, vetar je bio dosta jak, i bilo je teško bilo šta uraditi.

Što se tiče finala, na 1000 sam pobedio, a na 500 nisam veslao (iako mi 500 ide bolje, a i više sam to želeo). Vetar koji je duvao je naneo neku travu, koja se meni zakačila na krmu u finalnoj trci na 1000, i bila pogubna za moje još uvek ne izlečeno rame. Upravo to je bio razlog zašto nisam veslao 500, zaista me je mnogo bolelo. Čim sam izašao, namazao sam ga nekom kremom i uzeo brufen da malo smanji bol, tako da je sada uredu, videću da li me boli kada budem veslao.

Što se tiče trke na 1000m, zaista čudna trka. Takodje i jako zanimljiva... Dobro sam startovao, i brzo razvio maksimalnu brzinu, koja mi je po svemu sudeći kec iz rukava... Ubrzo sam stekao čamac prednosti i kada sam bio siguran da će ovo biti još jedna dobijena trka, zakačila mi se već pomenuta trava na krmu. Bilo mi je zaista teško, čuo sam kako mi pravi otpor. Tada je Andjelković počeo da me stiže, i tada po prvi put nisam bio siguran kako će se trka završiti. Ipak kada me je stigao na pola čamca skupio sam nekako snage i malo pojačao. Znao sam da trava neće spasti, i da moram dati sve od sebe da pobedim. Kao za inat, tada je počelo da me boli rame, jer je trava pravila veće opterećenje, koje moje rame u ovako lošm stanju nije moglo da izdrži. Ipak, uspeo sam da završim trku održavajući prednost, i tako sam došao do prve pobede u ovoj godini.

Što se tiče treninga, počinjem u utorak. Zaista ne znam kakve ću treninge imati, o tome će moj trener odlučiti(Laslo Kovač), a moje je da ih odradim najbolje što mogu.

Takođe, zbog toga što nisam veslao zadnje nedelje, nisam ni jednom radio stazu(i ove godine uopšte), tako da treba i sa tim do počnem, a samim tim očekujem i mnogo bolje rezultate.

Nova sezona je počela!!!

Aleksandar on 04/14/2008 at 9:11pm (UTC)

Uh ne znam ni sam kako da počnem. Toliko toga se desilo u međuvremenu... Kao i uvek, zimski ciklus je bio dosta težak, ali kao i uvek, prošao je. Došlo je vreme da se vidi koliko je ko napredovao. Ja sam sigurniji u sebe više nego ikada. Radio sam ovu zimu dosta jako, daleko jače nego bilo koju drugu. Iako redovno idem u školu, uspevam da treniram dva puta dnevno, i jako sam zadovoljan zbog toga. Maksimalna snaga mi je skočila za 45%, što je daleko iznad bilo čijih očekivanja. Takođe sam jako mnogo trčao, izdržljivost mi je takođe dosta poboljšana, a bilo je i dosta treninga plivanja.
Dva puta sam išao na pripreme, u Novigrad i na zajednički trening u Bečeju. U novigradu smo bili dve nedelje, i veslali smo 35-40km dnevno. U Bečeju smo bili šest dana i imali smo tri treninga dnevno. Za to vreme smo plivali nešto više od 20km(uključujući jutarnji trening i lagano plivanje posle teretane), trčali 30-ak km, i imali teretanu svako veče. Najzanimljivije od svega je što nisam bio preterano umoran ni na jednim od tih priprema, ne zato što se nisam trudio, naprotiv davao sam sve od sebe, ali sam ih jednostavno izdržao daleko bolje nego prošle godine.
Kada je počelo veslanje, video sam da se sav trud isplatio. Sada uz Pajića i Stanojevića idem najbolje u klubu (Zaista ne znam kakav je Đenadić, pošto ne trenira sa nama, osim što naravno znam da je sigurno mnogo mnogo brži od mene). Mislim da je Pajić u ovom trenutku najbolji u klubu. Prošle nedelje je išao na 2000m (nije precizno da li je malo duža ili kraća deonica) 7,53min. Jožef Šoti je kada je bio u najboljoj formi išao 7,51 tako da je ovo odličan rezultat. Ono što meni mnogo znači je da iako on ide tako dobro, mene ne bi dobio više od 3-4 sekunde na 500. Iako je bolji od mene, na treningu mogu da ga dobijem na par deonica, tako da razlika zaista nije velika.

Što se tiče takmičenja u Apatinu, ne znam šta da kažem... Jednostavno katastrofa za naš klub (svi su išli mnogo slabije nego što realno mogu)... Ja sam se prevrnuo na prvom okretu. Tu nema šta da se komentariše. Moja greška, to je sigurno. Nije mi bilo mnogo krivo, čak mi je bilo i smešno. Video sam kako idem, lagano se kretao pored vodećih, menjao talase... Ipak, desilo se par zaista velikih problema tim događajem, daleko važnijih od osvojene medalje.
Kao prvo, ispao sam na desnu stranu, što znači da sam ispao pred celu grupu. Iskreno ne želim ni da pomislim šta bi se desilo da me je udario neki čamac u glavu.
Drugo, kada sam ispao povredio sam rame. Istegao sam tetivu i uopšte ne mogu da veslam. Evo, prolazi me, i zaista ne znam u kakvom ću stanju biti za kontrolno merenje 19. aprila. Intenzitet treninga sam zadržao trčanjem, pretrčao sam zaista mnogo, a radio sam i dosta deonica (sve ukupno ove nedelje 3x1500, 6x1000 i 16x500m, sve maksimalno jako), tako da mislim da ću biti dobar na kontroli, i siguran sam da ću iznenaditi sve prisutne.
Treći problem koji je nastao zbog prevrtanja je taj što mi je opao imunitet. Neko će reći da to nije strašno, ali moja devojka ima mononukleozu, tako da to može biti veoma opasno po mene. Ona ju je dobila pre četiri meseca (u vezi smo pet meseci), i zaista se trudim da je ne dobijem, i s obzirom da sam do sada 'preživeo' mislim da će biti sve u redu. Baš sam na pripremama pričao sa Terzićem iz Bečeja, i rekao mi je da sam lud kada sam izdržao toliko dugo bez poljupca... I ja počinjem to da mislim. Ali kada sam do sada izdržao, mogu i još malo...

Što se tiče takmičara u načem klubu, napustili su nas Ilić i Šoti, a počeo je ozbiljnije da trenira Perišić. Kao što već rekoh, najbolji je Pajić, pa Stanojević, ja sam na trećem mestu, pa onda Nikolić, Janković, Grujić... Ono što me najviše iznenadjuje je da imam jako veliku brzinu, tako da uza Pajića ostanem na pola minuta manje od pola čamca, a Nikolića (koji je prošle godine bio bolji od mene za pola čamca) mogu da dobijem i više od čamca dužine. Do ovoga je verovatno došlo zbog gore pomenutog velikog porasta snage.

Nadam se da ću se oporaviti od povrede do 19. aprila za kontrolu, i tamo videti koliko zaista vredim. Ovako je malo bezveze pričati jer ne znam kakav sam u odnosu na protivnike iz drugih klubova. U svakom slučaju, čak i ako se ne oporavim, biće još mnogo takmičenja ove godine...

Trenutno bez dobrog naslova...

Aleksadnar on 10/14/2007 at 8:56pm (UTC)

Evo, nedelju dana kako sam počeo sa treningom... Ide mi jako dobro, i više sam nego zadovoljan.

U petak smo radili kontrolu na 5km. Ja sam nažalost veslao samo 3km, jer mi je pukla sajla od prečage. Inače, isao sam dosta dobro, i na 1,5km bio sam ispred Dejana Pajića oko 10 sekundi(imao sam ubedljivo najbrži prolaz).

Danas sam veslao 20km tempo. Plan je bio 30km, ali je bilo dosta hladno, tako da je on promenjen. Ja sam krenuo zadnji (kao favorit:) ), i bio sam sa Nemanjom Nikolic u grupi. Dali smo Čombeku i Veljku oko pola minuta prednosti i onda krenuli u poteru za njima. Dosta jako sam vukao, i kada smo došli do izmene, Nikolić je bio umoran, i tada mi je Čombek ponovo pobegao. Međutim, kasnije sam pojačao tempo, stigao Čombeka(Dušana Stanojevića), i zbacio Nikoliča sa talasa. Onda sam još malo vukao da mu pobegnemo, a posle smo se smenjivali na talasu. Veljko je išao sa nama do zadnjih par kilometara, i onda je spao sa talasa. Dušan i ja smo nastavili tempo, i kada smo završili, imali smo isti puls, a s obzirom koliko on ima veliko srce, i koliko mu je mali puls, rekao bih da sam bio dosta odmorniji...

Sve u svemu, bilo je super, lepo mi ide, i to je sada najvažnije. Takođe, rekao bih i da sam malo ojačao, jer sam počeo da radim sa tegovima.

Sada treniram dva puta dnevno, i nije mi baš lako, s obzirom da treba i dosta da učim. Nemam baš vremena za učenje, ali snalazim se nekako... Doduše, nisu mi loše ocene, imam nekoliko petica do sada i jednu četvorku... Mada, ova nedelja mi je u školi dosta teška, ne znam da li ću moći da treniram svaki dan po dva puta dnevno, ali ću pokušati. Bitno je da ja uživam u tome, vremena ću nekako naći...

Inače, videću da dogodine probam dvosed sa nekim (neću da kažem sa kim, jer nije definitivno), mada mislim da ću dosta postići i u jednosedu, jer treniram duplo više nego ove sezone.

Takođe, i veslo mi je odlično (letman), i dosta sam zadovoljan.

Znači, za sada, sve se odvija po planu, a s obzirom da mi jako dobro ide, i daleko više od toga. Do pre mesec dana, nisam mogao da dobijem Nikolića, danas sam ga zbacio sa talasa. Onda, sa Željkom sam juče išao 5x2km, i išao sam odlično.

Pozdrav...

Trening je poceo!!!

Aleksandar Aleksić on 10/09/2007 at 10:37am (UTC)

Danas, dve nedelje nakon Olimpijskih nada, počeo sam ponovo da treniram. Veslao sam tempo, vraćao osećaj, i navikavao se na novo veslo. Veslao sam sa letmanom, mada ga još nisam kupio, poyajmio mi je jedan Mađar, ne ynam mu pravo ime, ali ga mnogi yovu Tibika.

Dobro mi je išlo, jako sam yadovoljan, i na veslo sam se navikao već posle drugog kilometra, jer sam pre veslao sa njim. Takodje, moram reći da je dosta bolje od kopije sa kojom sam veslao, tj. bolji mi je osećaj. Takođe mi se dosta sviđa drška, koja nije standardna ikrugla, već malo elipsasta radi boljeg držanja.

Sada ćemo uglavnom raditi dugačke intervale i tempo, s obzirom da je za mene ova sezona završena. Dobio sam poziv za takmičenje u Rumuniji, ali tamo neću ići. Glavni razlog je što imam ekskurziju tada, a ako na ovu ne odem, posle neću moči da idem na one od nedelju dana (ovde stiču utisak kakvi smo), a na njih baš đelim da idem. Takođe, kao što sam rekao, nisam uopšte trenirao, tako da od nekog dobrog rezultata nema ništa.

Inače, ovo od dve nedelje nije bila potpuna pauza, jer nisam izdržao da ne veslam. Išao sam nekoliko puta, ali nisu to bili neki teški treninzi, vec samo vozanje.

Takođe, radio sam u subotu kontrolu snage, i iz benča sam podigao 75kg, a privukao sam 85kg. U odnosu na zimu, ojačao sam par kg u benču i deset u privlašenju. Nije loše s obzirom da nisam radio mnogo tegove.

Ipak, i pored svega ovoga, jedna vest se izdvaja od ostalih. Šoti nije više član Zorka Colora. Nije došlo do nekakve svađe ili tako nešto, već je prešao u Bečej zato što stalno tamo trenira, i tako mu je lakše.
Ja se iskreno nadam da će Šoti ići sa nama u Novigrad na pripreme, jer iako nije više u istom klubu, svi bi želeli zajedničke treninge sa njim... Tako da, nadam se da ćemo zajedno biti tamo... U suprotnom, Šotika, vidimo se na narednom takmičenju :)

Pozdrav...

Olimpijske nade

Aleksandar Aleksic on 09/29/2007 at 8:45pm (UTC)

I glavno takmičenje ove godine je došlo na red. Bio sam jako spreman, trenirao sam dosta jako od državnog, i naravno, očekkivao dobar rezultat.

Moja očekivanja su se ispunila, učao sam u finale i zauzeo sedmo mesto. Tim rezultatom sam prilično yadovoljan, s obzirom da sam trenirao uglavnom samo jedanput dnevno (zbog škole).

Jedino što mi je krivo je što nisam veslao na 500m, jer dvojica koji su me dobili na 1000 nisu veslala 500, tako da bih tu bolje prošao, ali nema veze.

Takođe sam veslao i dvosed na 500 sa Nemanjom Nikolic, ali tu nismo usli u finale. Razlog je jednostavan- Nemanja je bio jako umoran od jednoseda. Iskreno mislim da smo tu mogli ući u finale, mada opet teško da bi postigli neki vredniji rezultat.

Inače, put je naravno bio loš, prilično dug i naporan, ali je tako bilo i drugima, tako da se tu neću mnogo žaliti.

Od važnijih stvari, takođe bih želeo da napomenem da sam naručio letman veslo, jer mi je ipak sa njim islo bolje. Sa njim mi je išlo jako dobro do sredine godine, kada sam upao u krizu sa formom, i krivicu sam bacio na veslo, iako je bilo do mene. Sada vidim da je veslo ipak po meni bolje od ostalih.

To bi bilo sve, pozdrav, i vidimo se na nekoj od zimskih kontrola...

<- Back

1 2 3 4 5 6

Continue ->